INFORMACIONE TEHNOLOGIJE
13. decembar 2021.

Tokom poslednjih 18 meseci od početka pandemije COVID-19, jedno od pitanja o kojem se spekuliše jeste da li su se stope digitalnog nasilja značajno povećale. Takve pretpostavke su bazirane na činjenicama koje ukazuju da bi uz povećanu zavisnost od digitalnih načina komunikacije zbog socijalnog distanciranja i izolacije, ljudi provodili više vremena na mreži. Štaviše, deci i omladini je možda prerano dat pristup tehnologiji sa neadekvatnom podrškom ili nadzorom jer su škole žurno prešle na virtuelne obrazovne aktivnosti, a roditelji su jednostavno morali da nađu način da ispune produženo vreme koje su deca imala kod kuće, čineći gorepomenute probleme sve prisutnijim za ovu grupaciju.

Stoga, nije iznenađenje da su istraživanja o nasilju tokom COVID-19 pokazala da pandemija COVID-19 može pogoršati faktore i indikatore koji utiču i proizilaze iz nasilnog ponašanja, kao što su psihološko zdravlje, ekonomske i socijalne nejednakosti. U medijima su sve prisutniji primeri vesti da su mladi i deca okončali svoje živote kao rezultat digitalnog nasilja. U Srbiji je juče izašla vest da je influenserka, jutjuberka i gejmerka Kristina Kika Đukić́, stara 21 godinu, izvršila samoubistvo. Iako postoje samo spekulacije o tome zašto se ona, nažalost, odlučila na ovaj korak, pretpostavka je da je osnovni uzrok bilo kontinuirano maltretiranje putem interneta koje doživljava već́ duže vreme. Iako je godinama vredno radila na stvaranju i održavanju svoje platforme, mnogi su za nju čuli tek kada je imala javni spor sa drugim istaknutim srpskim jutjuberom, Bakom Prase, ili Bogdanom Ilićem. Bogdan je ovde kontinuirano vređao Kiku zbog njenog izgleda, načina govora, itd. i podsticao svoje pratioce da budu grubi i praktikuju govor mržnje prema njoj putem društvenih mreža.

Uznemirujući mnoge, ove informacije su podstakle preko potrebnu diskusiju o tome kako digitalno nasilje utiče na nečije mentalno zdravlje i šta se može učiniti da se to spreči. U centar pažnje ovih debata su dospeli načini na koje ljudi maltretiraju putem interneta, reči koje koriste i mere do kojih ove uvrede i uznemiravanja mogu da dođu. Sve ovo ima dubok uticaj na čovekove emocije, mentalno blagostanje, njihovo ponašanje, često imajući fizičke posledice. Od poniženja i izolacije do nemoći, neko može razviti nisko samopoštovanje uz anksioznost, depresiju i druga stanja povezana sa stresom. Ponekad mete digitalnog nasilja reaguju na ova intenzivna osećanja tako što se na neki način samo-povređuju. U stvari, istraživanja su dosledno povezivala nasilje i samo-povređivanje. Pored toga, ovaj događaj je ponovo istaknuo istraživanje koje su na nacionalnom nivou sproveli Partneri-Srbija, gde zaključci ukazuju da je svaki treći učenik imao uznemirujuće iskustvo na Internetu u poslednjih godinu dana, dok je čak trećina učenika pretrpela ili izvršila nasilje na internetu.

Evropska unija je prepoznala ovo pitanje pre nekoliko godina i odlučila da deluje kako bi zaustavila ovu lošu praksu. Zbog toga je svih 47 država članica Saveta Evrope usvojilo Povelju o obrazovanju za demokratsko građanstvo i obrazovanju za ljudska prava koja od njih zahteva: „borbu protiv svih oblika diskriminacije i nasilja, posebno maltretiranja i uznemiravanja“. Pored toga, Omladinski sektor Saveta Evrope vodi kampanju usmerenu na govor mržnje na mreži. Ima za cilj borbu protiv rasizma i diskriminacije, izražene na internetu kao govor mržnje, mobilisanjem mladih ljudi i omladinskih organizacija da prepoznaju i deluju protiv takvih kršenja.

Na lokalnom nivou, kampanje i zakoni su retki. UNICEF je radio na približavanju ideje digitalnog nasilja mladima i uglavnom je ciljao na mlade u srednjim i srednjim školama, jer su prevalenca digitalnog nasilja u ovim institucijama i starosnoj dobi najveći i imaju najveći uticaj na osobu. Još jedan primer dobre prakse je Beogradska otvorena škola, koja je napravila Vodič za digitalnu bezbednost mladih u kome predstavljaju štete od sajber maltretiranja, kao i načine na koje se ono može ublažiti.

Ključni zaključak koji je proizašao iz svih diskusija koje su vođene u protekla 24 sata jeste da svako mora da bude svestan posledica svog ponašanja na Internetu. Štaviše, suštinsko shvatanje mora biti da iako ne postoji interakcija licem u lice gde se može videti reakcija osobe koja je maltretirana, kucane reči imaju posledice u stvarnom svetu i mogu značajno da povrede nekoga. Dakle, samo-regulacija je ključna i mora se posmatrati kao prvi korak ka rešavanju ovog problema.

Važno je znati da osoba može pozvati na broj 0800/309-309, izabrati opciju 1, gde će moći da dođu do lekara i stručnjaka iz Psihijatrijske bolnice „Dr Laza Lazarević“ koji su obučeni za prevenciju i deeskalaciju samoubistva. Druga opcija bi mogao da bude Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece onlajn, koji se može dobiti na broj 19833. Štaviše, ukoliko njima ili nekome koga poznaju zatreba pomoć́, može se obratiti Centru „Srce“ svakog dana od 14.00 do 23.00 časova putem telefona (0800). /300-300), email (vanja@centarsrce.org) ili servis za ćaskanje dostupan na njihovoj veb stranici.