DEMOKRATIJA I VLADAVINA PRAVA
1. jul 2022.

Vladavina prava je dobar koncept, jer prema njemu su svi jednaki pred sudom, bez obzira na poziciju u društvu.  Zemlje gde se vladavina prava poštuje su  zemlje u kojima su građani mnogo srećniji – na primer Danska, Nemačka, Norveška, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada itd. Takođe, u zemljama gde se vladavina prava poštuje ima mnogo manje korupcije. U zemljama u kojoj ima manje vladavine prava, ljudi na vlasti su skloniji korupciji i pohlepniji – njihovo razmišljanje i perspektiva o tome na koji način će voditi državu se razlikuje.

Vladavina prava je politička filozofija u kojoj su svi građani i institucije unutar države odgovorni istim zakonima, uključujući zakonodavce i lidere. Ovaj koncept je Enciklopedija Britanika definisala kao „mehanizam, proces, institucija, praksa ili norma koja podržava jednakost svih građana pred zakonom, obezbeđuje nearbitraran oblik vladavine i uopšteno sprečava arbitrarnu upotrebu moći“. Vladavina prava se u svim zemljama  gde postoji zasniva na ista četiri elemenata:

1. Odgovornost;
2. Pravedni zakoni;
3. Transparentnost;
4. Jednakost pred zakonom.

Iako su ova četiri elementa baza današnjih ustava i zakona, u nekim zemljama postoji manjak učešća nekog od njih. Kako je vlast u modernim državama podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, tako i vladavina prava može biti iskvarena iz jedne od ove tri grane vlasti. Razlozi su različiti za svaki slučaj ali najčešće je uzrok želja za doživotnom vlašću i/ili apsolutnom vlašću u jednoj od tri grane vlasti:

• zakonodavnoj, koja je generalno odgovorna za donošenje zakona, upravljanjem državnim budžetom i zavisno od zemlje, kontrolu delovanja izvršne i sudske vlasti;
• izvršnoj, koja je odgovorna za upravljanje tekućom državnom politikom i obezbeđivanje primene zakona koje donosi zakonodavna vlast; i
• sudskoj, čija je uloga kontrola primene zakona i sankcionisanja njihovog nepoštovanja.

Želja za superiornošću nije neka abnormalna pojava – ima mnogo mesta gde se i dan danas vladavina prava ne poštuje ili ne postoji. Jedna od zemalja gde zakoni postoje, ali se ne poštuju, je Venecuela. Venecuela se nalazi u ovoj situaciji već neko vreme i trenutno je poslednja na listi World Justice Project-a, koji se bavi vladavinom prava i njenim učešćem u svim zemljama sveta, gde ima indeks od 0.27 na skali od 0 do 1, i svaki godine biva sve manji. Razlog ovakvog stanja jeste diktatura koju je uspostavio Nikolas Maduro, koji je predsednik Venecuele od 2013. Pod Madurovom vladavinom, vladavina prava se urušila, a različite međunarodne organizacije su pokušali da spreče da se to desi, međutim neuspešno. Maduro je urušio vladavinu prava u Venecueli jer je shvatio da, dok još ona postoji u Venecueli, ne bi mogao da vodi zemlju onako kako je hteo. Od 2019. godine, Venecuela je u krizi poznatijom kao „Venecuelanska predsednička kriza“- politička kriza koja se tiče rukovodstva i legitimnog predsednika Venecuele. Počela je  10. januara 2019. ali i  dalje traju pregovaranja, sa nacijom i svetom podeljenim u podršci Nikolasu Maduru ili Huanu Gvaidou. Proces i rezultati predsedničkih izbora 20. maja 2018. bili su široko osporavani. Narodna skupština sa većinskim opozicionim stanovništvom proglasila je Madura „uzurpatorom“ predsedničke funkcije na dan njegove druge inauguracije i obelodanila plan da se njen predsednik Gvaido postavi kao nasledni vršilac dužnosti predsednika zemlje prema članu 233. Ustava Venecuele.

Sem mesta gde se vladavina prava ne poštuje, postoje mesta gde se vladavina prava uopšte ne praktikuje kao što je na primer Slab City. Slab City je mesto u SAD-u gde su građani uglavnom tzv. „snowbirds“[1] i ljudi koji žele da žive izolovani od društva,  vladavina prava ne postoji i opravdavaju njen nedostatak govoreći da su „poslednje slobodno mesto u SAD-u“, sa čime se ne slažem u potpunosti. Oni jesu slobodni u smislu da ne postoji nikakav državni organ koji vlada nad njima, ali oni žive u neuređenom sistemu bez zakona i vladavine prava. Ovo nije definicija slobode u 21. veku, kao što građani Slab City-ja smatraju, već pre anarhije u kojoj ne postoji vladavina prava. Stoga je veoma važno napraviti razliku između pojmova anarhije i slobode, kao i da sloboda postoji i sigurnija je ukoliko postoji vladavina prava.

Osim takvih mesta, postoje mesta gde se ne poštuje vladavina prava zato što ljudi na vlasti žele biti superiorniji od običnih građana, što je i dalje veoma čest slučaj u svetu. Ljudi na vlasti smatraju da su bolji, pametniji, superiorniji od nekog ko ne pripada njihovom rangu, te smatraju da zaslužuju više prava i privilegija, manje obaveza, i da ne mogu nikako biti jednaki sa standardnim građaninom. Tad vladavina prava nestaje, i dolazi do nastanka diktatura, tiranija i  sličnih sistema koji su čista suprotnost filozofije koju vodi vladavina prava. Vladavina prava kao koncept podrazumeva jednakost među svim građanima, svi su jednaki pred zakonom. Ukoliko toga nema, i vladavina prava je u opasnosti.

Nažalost, ovo nije čudno. Ljudska rasa je po prirodi egocentrična, ali neki pojedinci su sebičniji od drugih. To je samo jedan od razloga zašto ljudi na vlasti u nekim zemljama misle da su iznad građana. Oni su veoma svesni da običan građanin ne živi po visokim standardima, štaviše, neki jedva sklapaju kraj sa krajem. Vlast iskorišćava njenu poziciju moći tako što pravi loše odluke po građane: nedovoljne plate i penzije, loše raspoređen budžet, nedovoljno pijaće vode, inflacija itd. Vlast vremenom postaje još pohlepnija[2] jer je svesna šta sad sve može samoj sebi da priušti, dok ostatak živi u siromaštvu i pokušava da vodi normalan život sa nedovoljnom platom, preskupim računima, namirnicama, porezima itd. Vlast slika fasadu gde obični građanin smatra da vladavina prava zapravo postoji i po njenim principima vlada zemljom, dok je korumpirana, kao i sudstvo, sve kontroliše jedan čovek ili grupa ljudi, što je jasna definicija diktature.

Vladavina prava je dobar koncept, jer prema njemu su svi jednaki pred sudom, bez obzira na poziciju u društvu.  Zemlje gde se vladavina prava poštuje su  zemlje u kojima su građani mnogo srećniji – na primer Danska, Nemačka, Norveška, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada itd. Takođe, u zemljama gde se vladavina prava poštuje ima mnogo manje korupcije. U zemljama u kojoj ima manje vladavine prava, ljudi na vlasti mogu zbog toga da budu skloniji korupciji i pohlepniji – njihovo razmišljanje i perspektiva o tome na koji način će voditi državu se razlikuje.

Vladavina prava je kao politička filozofija najbliža utopiji ljudima koji su za jednakost u većini aspekata svakodnevnog života, iako u praksi ona nikad neće svuda funkcionisati kako treba. Razlog za to nije samo egocentrizam, ili pogrešni ljudi koji dolaze na vlast – region u kome se određena država nalazi takođe igra važnu ulogu, kao i njena istorija. Na primer, bivše afričke i južnoameričke kolonije – u mnogima je narod nemoćan, a vlast korumpirana. U interesu političkih lidera je da ove države drže u tom stanju, jer bi uvođenje vladavine prava bilo nepovoljno po njih. Na primer, mogli bi da odgovaraju za zločine i kršenje zakona koje su počinili i/ili budu smenjeni sa vlasti.

Vladavina prava je jedan kompleksan pojam koji kao ideja je veoma zanimljiva i zvuči kao utopija mnogima, ali je u praksi jako komplikovana i neizvodljiva u nekim slučajevima zbog različitih faktora analiziranih u ovom tekstu. Međutim, ostaje nada da će vladavina prava postati dostupna svim pojedincima u svetu kako bi mogli da postanu svi jednaki pred zakonom.

[1] Snowbirds su grupa osoba koje migriraju iz hladnijih severnih delova Severne Amerike u toplije južne krajeve.
[2] Survirval of the fittest (eng) je fraza koja označava da u društvu ostaju samo najsposobniji.