DEMOKRATIJA I VLADAVINA PRAVA
21. avgust 2022.

Od kada se Hladni rat završio, Rusija se protivila istočnom širenju NATO-a, pogotovo učlanjenju post-sovjetskih država u ovu vojnu organizaciju, jer nije želela da NATO bude u njenoj okolini. Ovo je zapravo jedan od ključnih razloga zašto je Vladimir Putin, predsednik Rusije, odlučio da  napadne Ukrajinu. Ruski predsednik je bio stava da NATO ne može ni pod kakvim okolnostima da primi Ukrajinu kao članicu. Kada je vlada u Kijevu odlučila da kandiduje Ukrajina za člana u NATO-u, nastao je zabrinutost u Moskvi. Vladimir Putin smatra da post-sovjetskim zemljama nije mesto u NATO-u, jer bi to automatski značilo da slabi ruski uticaj na te zemlje.

Ukrajina je država koja se nalazi u istočnoj Evropi. Ona je druga najveća po veličini evropska država posle Rusije, sa kojom se graniči na istoku i severoistoku. Ukrajina se prostire na približno 600.000 kvadratnih kilometara i ima stanovništvo od oko 41 miliona ljudi. Sem Rusije, Ukrajina se graniči sa Belorusijom na severu, Poljskom, Slovačkom i Mađarskom na zapadu, Rumunijom i Moldavijom na jugozapadu, i sa Crnim i Azovskim morem na jugu i jugoistoku. Kijev je glavni i najveći grad zemlje. Zvanični jezik zemlje je ukrajinski, ali većina stanovništva tečno govori i ruski, pošto je Ukrajina bila bivša država u sastavu USSR-a.

Ukrajina je njenu nezavisnost dobila 1991. godine kada se USSR raspao. Tri godine kasnije, ruski, ukrajinski i američki predsednici su potpisali izjavu kojom se potvrđuje posvećenost Ukrajine da prenese svo strateško nuklearno oružje Rusiji i demontira strateške lansere na njenoj teritoriji. Sem predavanja nuklearnog oružja, ovom izjavom se takođe potvrđuje spremnost Rusije da nadoknadi Ukrajini vrednost visoko obogaćenog uranijuma u ​​bojevim glavama, kao i SAD-a da pomogne Ukrajini u demontiranju lansera i precizira bezbednosna uveravanja koja će Ukrajina dobiti kada pristupi Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja, kao država koja više nema nuklearno oružje.

Iste godine, Organizacija Severnoatlantskog pakta (NATO) poziva Ukrajinu u svoje Partnerstvo za mir, koji je sporazum o saradnji otvoren za sve evropske zemlje i post-sovjetske države koje nisu članice NATO-a. Ukrajina postaje peta članica partnerstva. Rusija postaje članica iste godine i sprovodi različite oblike saradnje sa NATO-om sve do 2014. godine, kada NATO formalno prekida veze sa Rusijom, nakon aneksije Krima, a potpuni prekid diplomatskih odnosa nastaje u oktobru 2021..

Od kada se Hladni rat završio, Rusija se protivila istočnom širenju NATO-a, pogotovo učlanjenju post-sovjetskih država u ovu vojnu organizaciju, jer nije želela da NATO bude u njenoj okolini. Ovo je zapravo jedan od ključnih razloga zašto je Vladimir Putin, predsednik Rusije, odlučio da  napadne Ukrajinu. Ruski predsednik je bio stava da NATO ne može ni pod kakvim okolnostima da primi Ukrajinu kao članicu. Kada je vlada u Kijevu odlučila da kandiduje Ukrajina za člana u NATO-u, nastao je zabrinutost u Moskvi. Vladimir Putin smatra da post-sovjetskim zemljama nije mesto u NATO-u, jer bi to automatski značilo da slabi ruski uticaj na te zemlje.

Tenzije između Ukrajine i Rusije nisu novitet, one su tu već skoro 10 godina. Te tenzije su počela da se osećaju 2014. godine, kada su demonstranti u Ukrajini svrgnuli predsednika Viktora Janukoviča u februaru 2014. Razlog je bio taj što je bio je prijateljski nastrojen prema interesima Rusije, koji se nisu podudarali sa interesima ukrajinskog naroda. Tokom revolucije, više od 100 ljudi je ubijeno u protestima koji su bili Kijevu. Takođe, situacija sa Krimom je povećala postojeće tenzije, kao i ubistva u regionu istočne Ukrajine, koji se nalazi na granici sa Rusijom, gde se vrše zločini od strane oba naroda od 2014. godine.

Rat je započeo napadom od strane Rusa 24. februara 2022. godine, i i dalje traje. Putin je objasnio da on želi da „demilitarizuje i denacifikuje Ukrajinu“, pošto Ukrajina želi da uđe u NATO i ne želi da ruska vlast ima uticaj na nju. Mesec dana nakon početka rata, Putin je izjavio da Kijev više nije glavna meta, nego oslobođenje Donbasa, regiona gde je dominatno rusko stanovništvo, koje traži nezavisnost od Ukrajine. Ovo naravno, nije prošlo neprimećeno. EU je odmah reagovala na napad, kao i SAD, tako što su stali na stranu Ukrajine i pritekli im u pomoć tako što su im donosili oružje, pomagali izbeglicama iz Ukrajine da se na što lakši način snađu u zemlji u koju su migrirali… Sem pomoći, EU je uvela Rusiji sankcije, kojoj će njoj značajno pogoršati unutrašnju politiku i ekonomiju sa ciljem da odvrati Rusiji od daljih napada na Ukrajinu.

Posledice ovog rata su zasad, jako loše po obe strane. Ukrajinska infrastruktura je kompletno uništena, više miliona ljudi je izbeglo u susedne zemlje, najviše u Poljsku i Mađarsku. Imajući u vidu da se gradovi razrušeni i pod opsadama, otežani su uslovi za život jer nema adekvatnih dovoljno struje i vode. Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski je izjavio da će ovo biti najteža zima koju je doživeo ukrajinski narod. Štetu koju je vlada Vladimira Putina nanela Ukrajini iznosi preko 500 milijardi dolara.

Predsednik Putin još 100 ljudi iz političkog i vojnog establišmenta ruske federacije nalaze se pod sankcijama EU zbog rata i propagiranja pro-ruske ideologije. Međutim, u Rusiji neće najviše patiti Putin, nego narod. Veliki broj Rusa nije bio za ulazak u rat i povodom toga su organizovali proteste i manifestacije u Moskvi i Sankt-Petersburgu. Oni su ti koji će propatiti uvedene sankcije, koje će im poremetiti svakodnevni život.

Ovaj rat nije neki neočekivani potez od strane Vladimira Putina, imajući u vidu prethodno aneksaciju Krima, rusku intervenciju u Siriji i Južnoj Osetiji, kao i Putinove izjave da je raspad USSR-a najveća tragedija 20. veka, ali je svojim ratnim zločinima zaprepastio ceo svet. Rat između Rusije i Ukrajine je nešto što će na ceo svet uticati dugoročno, a posledice će se osećati i u godinama koje dolaze.