DEMOKRATIJA I VLADAVINA PRAVA
15. septembar 2022.

Europrajd je već duži niz godina veoma kontroverzna i senzitivna tema u regionu Balkana, usled mentaliteta, kulture i vrednosti koje ova tradicionalna društva neguju. Stoga je neretko da se  deca podučavaju da je „biti gej“ nešto što nije prirodno, pa čak i pokušaj „ispiranja mozga“ od strane Zapada.

Europrajd je evropski međunarodni događaj posvećen LGBTQ+ zajednici – imenom se poručuje da oni treba da budu ponosni na svoju seksualnost i da to ne predstavlja nešto što nije prirodno (odatle drugo ime za ovaj događaj „Parada ponosa“), koji svake godine organizuje drugi evropski grad. Grad domaćin je uobičajeno grad koji ima značaj za LGBTQ+ zajednicu a ove godine domaćin bi trebalo biti Beograd. Međutim, održavanje ovogodišnjeg Prajda u Beogradu stavljeno je pod znak pitanja.

Naime, u Beograd, kao i celom Balkanskom poluostrvu, većina stanovništva još uvek ne podržava LGBTQ+ zajednicu i njihovu borbu za ista prava kao i ljudi strejt orijentacije. Stoga i ne čudi odluka predsednika Vučića da otkaže Europrajd. Čak i ako predsednik Srbije nije izjavio da je to glavni razlog zašto je Europrajd otkazan, već konflikt sa Kosovom, koji poslednjih par meseci biva sve ozbiljniji i opasniji po Srbe koji žive na teritoriji Kosova, stavovi javnog mnjenja sigurno igraju važnu ulogu pri donošenju takvih odluka. Reakcije na ovu izjavu predsednika Srbije bile su burne, ali na različit način. Jedan deo ljudi je bio više nego zadovoljan, uglavnom pripadnici ekstremne desnice, dok su drugi bili veoma razočarani i pokušavaju da uprkos Vučićevoj izjavi, po svaku cenu organizuju Europrajd. Pozivanje na argument Kosova ne deluje dovoljno ubedljivo, već pre služi da se zamaskira nedostatak političke volje da država obezbedi održavanje Parade istovremeno povlađujući konzervativnom delu populacije.

Kristina Garina, predsednica Evropskog udruženja organizatora ponosa izjavila je da predsednik Vučić ne može da otkaže tuđi događaji i da „Europrajd nije otkazan i neće biti otkazan“. Takođe je dodala da je tokom procesa nadmetanja za Europrajd 2022, premijerka Srbije Ana Brnabić obećala punu podršku Vlade za Europrajd u Beogradu i očekuje da će to obećanje biti ispoštovano. Ovo je dodatno pogoršalo već osetljivu situaciju i izazvalo novi protest desničara govoreći daje Europrajd jedna obična „propaganda Zapada i da pokušava da uništi vrednosti porodice i vrednosti stečene na Balkanu“.

Mladi na Zapadnom Balkanu ne smatraju Europrajd propagandom Zapada i EU, ali su pomalo razočarani organizacijom samog događaja.. Europrajd, na početku, se održavao radi borbe za bolju poziciju članova LGBTQ+ populacije u društvu, pogotovo u konzervantnim zemljama. Iako se prvobitna funkcija Europrajda i dalje tako predstavlja ta funkcija je malo izgubljena jer deluje da je cilj organizatora veći profit od učesnika nego borba za njihovu bolju poziciju. Nema smisla da se ulaz na koncerte u okviru Prajda naplaćuje minimalno 1000 dinara, u zavisnosti da li je karta za jedan ili oba dana. Takve stvari ne bi trebalo da se naplaćuju, pošto je cela poenta Prajda zalaganje za ugroženu manjinu –  LGBTQ+ zajednicu, a ne profit od  borbe za osnovna ljudska prava.

Nažalost, jako je mali broj ljudi koji podržava LGBTQ+ zajednicu u našem regionu i prisutan je jako veliki procenat homofobnih ljudi. Velikoj većini tih homofobnih ljudi razlog za mržnju je Biblija, tj. deo u Bibliji u kom piše da je homoseksualnost greh. Oko ovog razloga se vode polemike već duže vreme, pošto neki smatraju da se taj deo ne odnosi na homoseksualnost, nego na nešto drugo, što je svaki narod drugačije interpretirao tokom vremena i da danas se negde smatra da je to homoseksualnost, dok se drugde smatra da se aludira na pedofiliju itd. Sem Biblije, neki od razloga protiv Prajda su takođe da je isti nepotreban, da LGBTQ+ zajednica ima dovoljno prava, ili čak nek svoj „ponos“ prikazuju u svoja četiri zida. Iako je ovo mišljenje većine, ovi su razlozi nebitni jer je Ustavni sud Srbije više puta presudio da organizacija Parade ponosa jeste jedno od neotuđivih ljudskih prava i da je država dužna da je obezbedi.

Iz perpesktive mlade osobe sa Balkana, Europrajd je svakakopotreban LGBTQ+ zajednici, pogotovo delovima zajednice koji žive u regionima gde vlada desnica, i da je njima najviše potrebna pomoć oko boljeg integrisanja u konzervativno društvo. Međutim, ove godine je organizacija Prajda  loše izvedena. Prvo, PR koji je doneo Europrajd nije bio dobar, dok je izjava Kristine Garine samo dolila ulje na vatru i pogoršala situaciju. Ja lično bih volela da se Europrajd održi. Imam dosta prijatelja koji su članovi LGBTQ+ zajednice i želim da se osećaju saslušani u društvu i da pripadaju istom, a ne odbačeni kao neka čudovišta sa nepoznate planete. Nažalost, situacija nije bezbedna i dalje u Srbiji, pogotovo nakon protesta desničara, a i izjava visokih funkcionera i pripadnika Srpske pravoslavne crkve. Eklatantni primeri su: izjava gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da ne želi da otvori Europrajd ili izjava vladike Nikanora kojom se poziva na nasilje upereno protiv pripadnika LGBTQ+ populacije, koja je ostavila celu zemlju u šoku.

Srbija i dalje nije dovoljno liberalno razvijena da bi mogla da organizuje manifestacije ovog tipa, kao ni većina zemalja Balkana, pošto je i dalje dominantna konzervativna ideologija u društvu, kao i na vlasti. Sem konzervativnog društva, članovi ekstremne desnice i SPC vrše pritisak da se parada ne održi, što predstavlja ozbiljniju pretnju po javnu bezbednost.  Iako ovo nisu ključni problemi, već nedostatak političke volje vlasti da se obezbedi organizovanje parade, što možemo zaključiti sa reakcijama i izjavama od strane vlasti, nije nemoguće pokušati osvestiti ljude o tome za šta se Europrajd zalaže, da nije parada „bluda i nemorala“, ali je teško očekivati da se to  desi u skorijem roku usled jakog uticaja desnice i patrijarhata koji je ukorenjen u našem narodu.