U protekloj deceniji eksponencijalni rast korisnika društvenih mreža bio je zapanjujuć. Podaci pokazuju da će do 2025. godine više od polovine svetske populacije – 4,4 milijarde ljudi – koristiti digitalne platforme. Podaci dalje sugerišu da prosečna osoba ima od 6 do 8 naloga na društvenim mrežama, što je skoro duplo više u odnosu na 2014. godinu. Ako posebno sagledamo mlade, koji čine više od polovine svetske populacije, statistika ukazuje da preko 90% njih svakodnevno koristi društvene mreže. Ovo nedvosmisleno svedoči o tome da su tehnologija i društvene mreže duboko usađeni u živote mladih ljudi danas.

Iako smo svesni da sajtovi društvenih mreža imaju mnogo prednosti, kao što je uspostavljanje veze sa drugima, razvijanje povezanosti, uključivanje u debate, razvijanje medijske pismenosti, treba uzeti u obzir da društvene mreže u određenoj meri mogu biti štetne. Prvi negativan efekat odražava se na mentalno zdravlje mlade osobe. Studija sprovedena 2019. godine u SAD otkriva da bi se oni koji su proveli više od tri sata dnevno koristeći društvene mreže mogli naći u većem riziku da se suoče sa mentalnim problemima. Druga studija objavljena 2019. godine u Engleskoj ukazuje da korišćenje društvenih mreža više od tri puta dnevno doprinosi lošem mentalnom zdravlju i blagostanju kod tinejdžera.

Nažalost, ovde se ne iscrpljuje lista dokaza o negativnim posledicama upotrebe društvenih mreža po mentalno zdravlje. Korišćenje pametnih telefona i društvenih mreža uvećava mentalnu uznemirenost, samoštetno ponašanje i suicidnost kod mladih, a devojke su najosetljivije na ovaj trend.[1][2][3][4]

Iako shvatamo da postoji hitna potreba za kampanjama za podizanje svesti javnosti i inicijativama socijalne politike koje promovišu onlajn okruženje koje podstiče diskusije o ovom pitanju onda kada mladi počinju da se suočavaju sa izazovima adolescencije u današnjem svetu, moramo se zapitati šta možemo učiniti da umanjimo ili zaustavimo ovaj trend? Koji su primeri najbolje prakse ili inicijativa u zemljama Zapadnog Balkana u kojima se tehnologija i društvene mreže koriste za borbu protiv ovih problema?

U Srbiji su organizacije, poput Okulara, započele kampanju u kojoj mladi putem Instagrama i njihove veb-stranice mogu anonimno da šalju svoja pitanja i razgovaraju sa psiholozima, vršnjacima i drugima o problemima koji ih muče. Ovo omogućava mladima da slobodno komuniciraju sa drugima o problemima sa kojima se suočavaju i da razgovaraju o svom psihološkom zdravstvenom stanju.

U Bosni i Hercegovini grupa srednjoškolaca napravila je aplikaciju pod nazivom “D-App” koja radi na suzbijanju stigme zbog problema mentalnog zdravlja i pružanju profesionalne pomoći onima kojima je potrebna. Takođe, inicijative putem kojih su kreirani Instagram profili, kao što je Slon u sobi, imaju najveći doseg do mladih kojima bi mogla biti potrebna pomoć ili savet kada su u pitanju problemi sa kojima se suočavaju.

Ovo su samo neki primeri dobre prakse na Zapadnom Balkanu i dokazi da društvene mreže ne nanose samo štetu čovekovom mentalnom zdravlju, već pružaju pomoć u suočavanju sa mentalnim problemima. Ključno je biti svestan mogućih opasnosti za mentalno zdravlje koje mogu nastati prekomernom upotrebom onlajn sfere. Svest o tome dovešće do prepoznavanja promena u raspoloženju, osećanjima i blagostanju. Ako možemo da koristimo internet za poboljšanje našeg blagostanja, u čemu je poenta? Možete li nam reći o dobrim praksama sa kojima ste se susretali, koje promovišu mentalno zdravlje i rade na njegovom poboljšanju?

[1] https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7012622/

[2] http://www.pewinternet.org/2015/04/09/teens-social-media-technology-2015/

[3] http://doi.org/10.1177/0956797616645673

[4] https://www.rsph.org.uk/asset/AAFB7DC1-35CE-4097-B26321C1667B5333.2D2662B7-A714-4ACB-A94A63BA544A8267