ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE
5. februar 2021.

LOLA PAUNOVIC

Mlađa istraživačica
Centar za evropske politike – CEP

Poslednjih meseci u javnosti se sve češće priča o kvalitetu vazduha koji udišemo, kao i o održivosti životne sredine. Kroz ovaj tekst želim da vam skrenem pažnju na problem i posledice zagađenosti vazduha, te podstaknem da se i sami pobunite protiv ignorisanja tog problema.

U čemu je problem?

Beograd, gradovi u Srbiji i celom regionu su godinama unazad prvaci sveta po zagađenosti vazduha. Prema izveštaju „Stanje globalnog vazduha 2020„, zagađenost vazduha se smatra četvrtim vodećim rizikom i uzrokom za prevremenu smrt u svetu, 12% svih smrtnih slučajeva, sa više od 6,7 miliona smrti u 2019. godini. Isti izveštaj ukazuje na to da od velike količine PM 2.5 čestica u vazduhu, u Srbiji prevremeno premine preko 3600 ljudi, od kojih je više od polovine iz Beograda. Takođe, prema nedavnim istraživanjima o uticaju spoljašnjeg vazduha na zdravlje u Srbiji, procenjeno je da zbog toga u Srbiji umre 6394 osoba godišnje?

Povrh toga, izuzetno je zabrinjavajuće što država izgleda želi da prikrije pravo stanje stvari. Iako se kvalitet vazduha može pratiti na raznim portalima i aplikacijama kao što su AirVisual i Waqi.info, zvanične podatke o zagađenju izdaju državne institucije. Stoga, zvanične institucije u Srbiji imaju moć da menjaju parametre i kriterijume kojima se ocenjuje kvalitet vazduha. To je i urađeno 04. decembra 2020. godine. Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije je modifikovala i prilagodila kriterijume za ocenu kvaliteta vazduha. Ovim je vazduh, koji se do sada smatrao “zagađenim,” od sada smatra “prihvatljivim.” Takođe, ovo je urađeno bez detaljnog objašnjena javnosti zašto su parametri modifikovani. Narednih dana se u medijima govorilo da su neki od nadležnih u samoj instituciji tj. Agenciji za zaštitu životne sredine dobili otkaz zbog protivljenja ovoj odluci o menjaju parametara.

Zašto je ovo problematično?

Sigurno ste čuli da se u raznim medijima pominju PM čestice kada se priča o zagađenju vazduha. PM čestice su mikro čestice koje se kreću u vazduhu. Broj koji se piše uz oznaku PM, 2.5 ili 10, označava veličinu same čestice, to jest mikro metre. Ako je čestica označena sa PM 2.5 udahnuta, ona kroz alveole dospeva direktno u krvotok i izaziva nepopravljivu štetu na plućima i srcu. Grafički prikaz ovog procesa možete pogledati na sledećem linku.

Samim neznanjem šta tačno udišu građani Beograda, Smedereva, Niša i drugih gradova, i samom manipulacijom parametara od strane Agencije, gorepomenuti broj smrtnih slučajeva se može eksponencijalno povećati ako se nešto ne preduzme i ako građani budu nastavili da ćute.

Odakle dolazi zagađenje?

Krivica za zagađenje vazduha se ne može staviti na samo jednu industriju, delatnost ili osobu. Stanje u kom se vazduh nalazi trenutno je kulminacija godina neodgovornog ponašanja mnogih institucija, kompanija, fabrika I samih građana. Izvori zagađenja su i termoelektrane, kao što je Termoelektrana Nikola Tesla (TENT), Kostolac B, i mnoge druge. Zapanjujuć podatak je taj da osam od deset termoelektrana na ugalj koje najviše zagađuju se nalaze na Zapadnom Balkanu.

Pored termoelektrana, jedan od najvećih izvora zagađenja su i individualna ložišta. Prema rečima Ognjana Panića iz „Koalicije 27,“ organizacije civilnog društva koja radi na očuvanju životne sredine, preko milion domaćinstava u Srbiji koristi drva za ogrev. Takođe, uz drva, mnogo građani Srbije odluče da koriste ugalj kao primarni izvor toplote što značajno doprinosi zagađenu vazduha. Štaviše, Deutsche Welle je u svom članku ukazao na podatak da 50% Nišlija koristi šporet na drva tokom grejne sezone, i da neke škole i institucije u ovom gradu i dalje koriste kotlarnice koje greju na mazut i na ugalj. Stoga, mnoge ne čudi da se Niš, zajedno sa Beogradom, Smederevom i drugim gradovima Srbije, često nalazi u samom svetskom vrhu po zagađenosti.

Takođe, jedan od izvora zagađenja je i saobraćaj. Ne postoje statistike koje ukazuju na tačan broj vozila koji svakodnevno cirkulišu kroz gradove u Srbiji, ali jedno je sigurno – oni svakodnevno doprinose povećanju broja štetnih PM čestica, time doprinoseći povećanju podložnosti građanstva na hronične bolesti.

Navedeni izvori zagađenja su samo mali deo celokupne slike koja utiče na stanje vazduha i životne sredine. Takođe, ovi izvori zagađenja su i predvodnici u izazivanju emisija gasova sa efektom staklene bašte. Iako su ove činjenice poznate svima, Srbija i dalje zavisi od masovnog korišćenja uglja.

Šta činiti po tom pitanju?

Prema podacima Energetske zajednice, Srbija je u periodu od 2015-2017 iz državnog budžeta izdvojila 300 miliona evra za direktne subvencije za sektore koji posluju sa ugljem. U poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana, Srbija ovim prednjači u ulaganju u ove sektore. Sa druge strane, Ministarstvo rudarstva i energetike je najavilo potpunu promenu plana investicija u 2021 godini gde će više od milijardu i po evra biti izdvojeno za energetsku efikasnost i borbi protiv zagađenja. Ali, postavlja se pitanje – da li su ove investicije dovoljne da pokriju štetu koje su subvencije u ugalj i druge zagađivače donele državljanima Srbije? Da li će uspeti da smanje posledice po zdravlje i bezbednost svih? Direktor Petnice, Vigor Majić, je u svom izlaganju rekao da Srbijom vlada „ugalj mafija“ i da Elektroprivreda Srbije prodaje loš i neproveren ugalj koji direktno utiče na povećanje zagađenosti vazduha koji udišemo.

Takođe, moguće mere koje su predstavljene javnosti su stavljanje filtera na elektrane koji bi prečišćavali izduvne gasove, ukidanje vozila koja nemaju minimum Evro 4 motor, i mnoge druge mere. Jedna od interesantnijih mera koju je Vlada Srbije usvojila je da u 2021. godini značajno uveća naknadu za podsticaj povlašćenih proizvođača koja je sada 0.437 dinara po potrošenom kilovat-satu (kWh) umesto prethodnih 0.093din/kWh. Ovime, priozvođači koji koriste održive energente, kao što je na primer gas, su podstaknuti da smanje svoj ekološki otisak na Srbiju. Uz ovo, Republika Srbija je 2020. godine počela da subvencioniše nabavku električnih i hibridnih vozila, obezbedivši više od milion evra iz državnog budžeta.

Mi, kao građani Srbije koji smo svesni mogućih posledica koje izaziva ovakav vazduh, moramo da tražimo veću odgovornost i rezultate nadležnih. Ohrabrujuće je videti sve veći broj građana koji se mobiliše povodom ove teme, poput nedavno održanog protesta u Beogradu u organizaciji „Eko straže.“ Ova građanska inicijativa je 10. januara 2021. godine organizovala „Protest za bezopasan vazduh.“ Učesnici mirne protesne šetnje iskazali svoje nezadovoljstvo stanjem životne sredine, koliko u Beogradu, toliko i u celoj Srbiji. Na kraju proteste šetnje, predato je oko 20 zahteva Vladi Republike Srbije, među kojima je osnovni zahtev bio poštovanje Ustava Republike Srbije koji članom 74 garantuje građanima “pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.”

Ohrabrena primerom pokreta „Ohrabrimo reke Stare planine“, verujem da ćemo uspeti da promenimo stvari i u ovoj oblasti, budući da nam je direktno ugroženo jedno od osnovnih prava. Da li ste vi upoznati sa radom ovih organizacija ili ste čuli za još neke inicijative koje se bore za očuvanje životne sredine? Takođe, da li mislite da Republika Srbija radi dovoljno da bi se ovaj problem umanjio ili čak otklonio?