BLOG POST
31. maj 2021.

Studentski aktivizam pao u zaborav u 2021. godini

Izvor: pxhere

Kristina Nikolić

Projektna asistentkinja

Centar za evropske politike – CEP

Politička participacija može imati konvencionalnu formu učešća u političkom procesu, kao što je glasanje na izborima, i nekonvencionalne oblike političke aktivnosti, kao što su protesti, demonstracije, pisanje peticija. Stepen učešća mladih u politici oslikava spremnost ove kategorije stanovništva da odoli opštem povlačenju u privatnu sferu i ostvari uticaj na kreiranje javnih politika. Raspoloženje mladih u pogledu političkog angažovanja takođe je slika preovlađujućeg odnosa prema političkim elitama i  stepena poverenja u funkcionisanje institucija u zemlji. U julu 2020. godine na ulice Beograda izašli su studenti povodom predloženih mera vlasti da se isprazne studentski domovi i da se studenti vrate svojim kućama u toku trajanja ispitnog roka, što je tada predstavljalo značajan vid bunta protiv postojećeg stanja.

Za razliku od prošle godine, studentski aktivizam u tekućoj godini potpuno je zamro. U nastavku sledi kratak osvrt na studentske proteste u Beogradu u julu 2020. godine, sa pregledom postignutih rezultata, nakon čega će pažnja biti usmerena na razloge zamiranja otvorenog studentskog istupanja u javnu sferu u tekućoj godini. Ideja je da se ukaže na potrebu aktivnijeg angažovanja u budućnosti, isticanjem načina da se studentska energija usmeri ka donosiocima odluka na produktivniji i efikasniji način.

Političke aktivnosti u 2020. godini

Iako je 2020. godina protekla u duhu pandemije COVID-19, obeležila ju je i pojačana dinamika u političkom životu. Početkom leta, 21. juna, održani su parlamentarni izbori na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Uprkos pandemiji, izlaznost na izbore bila je 48,93%, što je za 7,77 procentnih poena manje u odnosu na prethodne parlamentarne izbore, kada je izlaznost bila 56,7%. Pokazalo se da pandemijski uslovi nisu značajnije sprečili izlazak na biračka mesta, kao ni sprovođenje predizborne kampanje.

Pored izbora, za čije održavanje je postojala snažna volja političkog vrha, početak jula obeležili su studentski protesti kao izraz protivljenja iseljenju iz studentskih soba. Prethodno, dan nakon proglašenja vanrednog stanja 15. marta, studenti su bili prinuđeni da u kratkom roku napuste studentske sobe u Beogradu, kako bi se sprečilo širenje zaraze u kolektivnom smeštaju. Ideja o novom iseljavanju studenata početkom jula dočekana je sa otporom jer je u toku bio ispitni rok i studenti su se tek vratili u domove nakon dužeg boravka kod kuće. Ono što je u najvećoj meri izazvalo protestni naboj bio je doživljaj ove mere kao načina da se položaj studenata omalovaži i diskredituje, naročito u kontekstu prethodnog otvaranja kafića i restorana i obezbeđivanja uslova da se izbori održe bez većih problema i zabrana.

Odlike studentskih protesta

Značaj ovih protesta ogleda se u tome da su studenti pokazali sposobnost da se organizuju i zajednički deluju, krenuvši iz studentskih domova u različitim delovima grada ka Narodnoj Skupštini u centru Beograda. Ključne parole protesta bile su „Nećemo kući“, „Ne damo domove“ i „Neću da padnem ispit zbog korone“. Blokada ulica na putu ka Skupštini i istrajnost u zahtevima pokazatelj su rešenosti da se aktivno deluje radi ispunjenja interesa grupe. Čini se da je ovaj vid studentskog aktivizma mala pobeda holističkog posmatranja problema nad opštim trendom individualizacije i povlačenja u privatnu sferu porodice i prijatelja.

Pored zahteva da se studentski domovi ne zatvaraju do kraja akademske godine, iskristalisali su se i zahtev da se obezbedi besplatno testiranje na COVID-19 za studente i dodatni ispitni rok za zaražene studente. Najbolja strana priče je da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ispunilo zahteve studenata, obezbedivši više rokova za polaganje ispita i ostanak u domovima do kraja leta. Još jedna važna odlika ovih protesta je da su skrenuli pažnju aktuelnih vlasti na mogućnost stvaranja nenasilnog otpora.

Razlozi povratka u apatiju

Uprkos postignutim rezultatima, iskustvo srpskih studenata iz 2020. godine nedvosmisleno je pokazalo ograničenost interesa u nastupu pred donosiocima odluka. Zahtevi izneti na protestima tiču se uskog broja pitanja, vezanih za ostanak u domovima i položaj studenata u pandemijskim uslovima. Sa druge strane, niz problema i nedostataka u obrazovnom sistemu i studentskom standardu ostaju nerešena. Pod ovim se, u prvom redu, podrazumeva kvalitet hrane u studentskim domovima, usklađenost programa na fakultetima sa tržištem rada, troškovi studiranja, uslovi stipendiranja i zapošljavanja studenata nakon dobijanja diplome.

Opadanje interesovanja za nastavak daljeg angažovanja studenata u pomenutim otvorenim pitanjima i prilično pasivan pristup u tekućoj godini ima nekoliko izvora: dominantne vrednosti, odnos prema politici, promenjene okolnosti. Kada se radi o vrednostima, analiza Mladi u Srbiji 2018/2019 pokazuje da je učestvovanje u građanskim akcijama i inicijativama na dnu liste prioritetnih vrednosti mladih (2,5%), što objašnjava pasivnost u redovnim uslovima, kada ne postoji okidač, kao što je bilo iseljenje iz domova. Ista analiza pokazuje da značajan procenat mladih (58%) nije nimalo zainteresovan za politiku uopšte, pa tako ni za modele omladinske politike u zemlji. Izmenjene okolnosti u odnosu na prethodnu godinu, u smislu ustaljivanja ritma onlajn predavanja i vežbi, odlaska na ispit u predviđenim terminima sa malim brojem ljudi, navika na korišćenje onlajn platformi, doprinele su ulasku studenata u novu rutinu života i studiranja, tako i apatije i uzdržanosti u pogledu pitanja koja ih se direktno tiču.

Podsticanje studentskog aktivizma

Studentska participacija ne mora nužno biti ograničena na izlazak na ulicu i demonstracije. Postoji nekoliko značajnih organizacija i tela u Srbiji koja se bave studentskom politikom, među kojima se mogu izdvojiti Konferencija univerziteta Srbije (KONUS) i Studentska konferencija univerziteta Srbije (SKONUS). Njihovo zalaganje za studentske interese pred državnim organima način je da se podstakne aktivniji pristup u rešavanju problema i predlaganju mera u korist studenata. Studentsko organizovanje na fakultetima i delovanje preko studentskih parlamenata način je da se pažnja fakultetskih uprava skrene na položaj studenata. Pored toga, digitalizacija komunikacije u pandemijskim uslovima i popularizacija korišćenja onlajn platformi imaju potencijala da doprinesu lakšem povezivanju studenata iz različitih delova zemlje, ali i regiona. Istaknuto iskustvo protesta u Srbiji 2020. godine svetli je primer da se rezultati mogu postići onda kada postoji volja i ujedinjenost, a niz je kanala i tela preko kojih se može ostvarivati uticaj.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply