ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Republika Srbija je zvaničan zahtev za članstvo u Evropskoj uniji podnela 22. decembra 2009. godine, a 21. januara 2014. godine započela je pristupne pregovore sa Evropskom unijom. O temama zaštite životne sredine i klimatskih promena, Srbija pregovara u okviru Poglavlja 27.

Ovo poglavlje obuhvata zaštitu životne sredine, klimatske promene i civilnu zaštitu, a sama oblast zaštite životne sredine organizovana je u okviru osam podoblasti[1]. Kako se navodi u Izveštaju o skriningu „pravne tekovine u ovom poglavlju obuhvataju preko 200 pravnih akata“, iz čega proizilazi da su za usklađivanje sa njima neophodna „značajna finansijska ulaganja[2] i strukturna saradnja svih zainteresovanih strana, uključujući lokalnu samoupravu, privredu i civilno društvo“ (Pregovaračka grupa 27 2016). Poglavlje 27 je bilo jedino za koje je Evropska komisija nakon početnog posmatranja 2014. godine konstatovala potpunu neusklađenost sa zakonodavstvom EU, a Srbija je još uvek daleko od otvaranja ovog veoma zahtevnog i „skupog“ poglavlja.

Analiza aktuelnog stanja u Srbiji

U Izveštaju Evropske komisije za 2020. godinu, u okviru Poglavlja 27 konstatovan je ograničen napredak Srbije, te se navodi da bi Srbija trebalo da poveća ambicije u postizanju zelene tranzicije i fokus usmeri ka povećanju administrativnih i finansijskih kapaciteta na svim nivoima, boljem sprovođenju sopstvenih pravnih propisa, kao i sprovođenju Pariskog sporazuma o klimi (Pregovaračka grupa 27 2020). Srbija ne ulaže dovoljno u zaštitu životne sredine, a prema procenama Fiskalnog saveta „potrebno je da Srbija godišnje izdvoji 500 miliona evra više nego do sada“ (Đereg 2020, 264). Jedan od problema u kontekstu finansiranja ove oblasti odnosi se i na nenamensko trošenje sredstava iz Zelenog fonda. Naime, ekološke takse se ne uplaćuju direktno u Fond, već je Ministarstvo finansija to koje je zaduženo za redistribuciju ovih sredstava. Tako imamo situaciju u kojoj su „dodeljena sredstva za Fond četiri puta manja od doprinosa dobijenog kroz ekološke takse“ (Isto, 271).

Jedan od akutnih problema sa kojima se Srbija suočava odnosi se na stanje vazduha. Nizak nivo kvaliteta vazduha u Srbiji uzrokovan je pre svega emisijom gasova sa efektom staklene bašte[3] iz termoelektrana koje koriste lignit. Zbog prekomerne emisije štetnih gasova iz velikih ložišta, Energetska zajednica je čak pokrenula postupak protiv Srbije u januaru 2020. godine.[4]„Termoelektrane u Srbiji su najveći pojedinačni izvor sumpor-dioksida u Evropi i spadaju među prvih nekoliko izvora praškastih materija i azotnih oksida“ (Đereg 2020, 266). Uzrok ovakvog stanja nalazi se, pre svega, u zastareloj tehnologiji, nepostojanju uređaja za prečišćavanje izduvnih gasova, ali i niskokaloričnom lignitu čija je energetska efikasnost značajno niža nego kod drugih fosilnih goriva. Kovačević (2013) navodi da usled niske energetske vrednosti lignita „mali procenti sumpora u lignitu, daju znatno veće emisije SO2 nego slični ili manji procenti učešća sumpora u kamenom uglju“ (13-14). Osim zagađenosti vazduha, emisija štetnih gasova nosi sa sobom i druge ekološke probleme, vrši negativan uticaj na poljoprivredno zemljište i značajno ugrožava zdravlje i produktivnost stanovništva (Kovačević 2013, 12).

Još jedan značajan ekološki problem u Srbiji odnosi se na upravljanje otpadom. U Srbiji se problem otpada uglavnom rešava njegovim odlaganjem na lokalne deponije, što se u razvijenim zemljama smatra poslednjim rešenjem kada sva druge opcije u sistemu upravljanja otpadom budu iscrpljene. Prema navodima Agencije za zaštitu životne sredine, lokalne deponije u Srbiji uglavnom ne zadovoljavaju osnovne higijenske i tehničko-tehnološke uslove, a neke su već praktično iscrpele svoje kapacitete.[5] Iako je Evropska komisija pohvalila nastavak zbrinjavanja istorijski opasnog otpada, u Izveštaju se ukazuje i da je „udeo recikliranog otpada u ukupnom sistemu upravljanja otpadom i dalje jako mali“ (Pregovaračka grupa 27 2020).[6] Jedan od ključnih problema je nepostojanje sistema primarne selekcije otpada čije bi uspostavljanje olakšalo reciklažu otpada i otvorilo vrata iskorišćavanju otpada u energetske svrhe. Specijalni savetnik Fiskalnog saveta. Slobodan Minić, navodi da je „odsustvo primarne selekcije otpada jedan od glavnih razloga zašto se u Srbiji trenutno prerađuje manje od 5% stvorenog otpada, naspram oko 50% u uporedivim zemljama Centralne i Istočne Evrope“ (Balkan Green Energy News 2019).

Pored zagađenosti vazduha i nedovoljno razvijenog sistema upravljanja otpadom, u oblasti kvaliteta voda Srbija takođe kaska u harmonizaciji propisa sa EU. U svom Izveštaju, Evropska komisija navodi da je u ovoj oblasti postignuta tek umerena usklađenosti zakonskih propisa, a kao primarni problem ističu se neprečišćene otpadne vode (Pregovaračka grupa 27 2020). Prema navodima Fiskalnog saveta (2018) „u Srbiji praktično ne postoji infrastruktura za prečišćavanje otpadnih voda iz domaćinstava i fabrika, pa se manje od 10% otpadnih voda prečisti, a ostatak se direktno ispušta u reke, zagađuje životnu sredinu i ugrožava zdravlje ljudi“ (29). U Srbiji je takođe prisutan i problem pijaće vode[7], u kojoj su sadržane brojne štetne čestice. U Izveštaju o skriningu se navodi da svega „50% komunalnih sistema za vodosnabdevanje obezbeđuje vodu adekvatnog fizičko-hemijskog i mikrobiološkog kvaliteta“ (Pregovaračka grupa 27 2016).

Zaključak

Prethodna analiza tri kategorije ekoloških problema koje je autor izdvojio (kvalitet vazduha, kvalitet vode, upravljanje otpadom), potvrđuju početnu tezu da Srbija ozbiljno zaostaje za standardima Evropske unije kada je zaštita životne sredine u pitanju. Osim što nedovoljnim usklađivanjem sa propisima Unije dovodi u pitanje svoj spoljnopolitički prioritet (punopravno članstvo u EU), neodgovornim odnosom prema životnoj sredini Srbija ugrožava zdravlje i živote sopstvenih građana. Iako se donosioci odluka često pravdaju time da je rešavanje ekoloških problema „skupo“, dodatni troškovi lečenja građana, kao i gubici usled skraćenog životnog veka radne snage i negativnog uticaja na poljoprivredno zemljište, pokazuju da ulaganja u životnu sredinu nisu trošak, već dugoročno isplativa investicija.

[1] Pravne tekovine u oblasti zaštite životne sredine podeljene su na: horizontalno zakonodavstvo, kvalitet vazduha, upravljanje otpadom, upravljanje vodama, zaštita prirode, industrijsko zagađenje, hemikalije, buka.
[2] Veliki broj projekata u oblasti zaštite životne sredine finansira se i kroz IPA (instrument za pretpristupnu pomoć) fondove Evropske unije. Više na: https://euinfo.rs/files/Publikacije-srp/36_Rastemo_zajedno.pdf?fbclid=IwAR2fK106Bvf8l9dLBtG_vizBxNFhgwDbBrhuO9yZ1xrGqwQ-67FUjcXeG2E.
[3] „U Srbiji je intenzitet emisije gasova staklene bašte u odnosu na nacionalni proizvod veći više od pet puta u odnosu na svetski prosek“ (Lakić 2014, 247).
[4] Više na: https://europeanwesternbalkans.rs/energetska-zajednica-pokrenula-postupak-protiv-srbije-zbog-prekomerne-emisije-velikih-lozista/.
[5] Više na: http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=207&id=202&akcija=showXlinked.
[6] U izveštaju EK se navodi da je „udeo recikliranog otpada u komunalnom otpadu svega 3%“ (Pregovaračka grupa 27, 2020).
[7]Problem neadekvatne vode za piće je pre svega izražen u AP Vojvodini, naročito u Zrenjaninu, gde je „koncentracija arsena u vodi oko 10 puta veća od dozvoljene“ (N1 2020).

Literatura

• Đereg, Nataša. 2020. „RADNA GRUPA ZA POGLAVLjE 27: Životna sredina i klimatske promene.“ U: Knjiga preporuka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, ured. Nataša Dragojlović, 263-279. Beograd: Evropski pokret u Srbiji.
• Kovačević, Aleksandar. 2013. Pristupanje Srbije Evropskoj uniji – značaj materijalnih uslova u oblasti energetike. Beograd: Evropski pokret u Srbiji.
• Lakić, Nikola. 2014. „Republika Srbija u kontekstu energetsko-klimatske politike EU: razvoj zelene ekonomije u Republici Srbiji“. Politička revija 2: 245-267.
• Pregovaračka grupa 27. 2016. Izveštaj o skriningu Srbija: Poglavlje 27 – Životna sredina. Pristupljeno 7. januara 2021. http://www.pregovarackagrupa27.gov.rs/?wpfb_dl=132&fbclid=IwAR0fNkDr1nFG4WkiIyrtAuUt3Dm6EkOGlS82x-sNhFeVw1tmo5TZHPYLsug.
• Pregovaračka grupa 27. 2020. Godišnji izveštaj 2020. godina: Poglavlje 27: Životna sredina i klimatske promene. Pristupljeno 7. januara 2021. http://www.pregovarackagrupa27.gov.rs/?wpfb_dl=165&fbclid=IwAR3RgWdgkXiEozLMv5IjNJ1wxhYJuDBWu2WgirXW3CEafRcSXo-gY7_UhiA.
• Fiskalni savet. 2018. Investicije u zaštitu životne sredine: društveni i fiskalni prioritet. Pristupljeno 7. januara 2021. http://www.fiskalnisavet.rs/doc/analize-stavovi-predlozi/FS-Investicije-u-zastitu-zivotne-sredine.pdf?fbclid=IwAR3Rc22Ta7gFE-QC02jRipV6q3l0SJFomHmRcmLq3BK37VNk9kRvm9JqI8g.
• Balkan Green Energy News. 2019. „Upravljanje otpadom u Srbiji – problemi, izazovi i moguća rešenja“. Pristupljeno 7. januara 2021. https://rs.n1info.com/vesti/a687455-zvanicnica-batuta-o-vodi-u-zrenjaninu.
• European Western Balkans. 2020. „Energetska zajednica pokrenula postupak protiv Srbije zbog prekomerne emisije iz velikih ložišta“.
• Pristupljeno 7. januara 2021. https://europeanwesternbalkans.rs/energetska-zajednica-pokrenula-postupak-protiv-srbije-zbog-prekomerne-emisije-velikih-lozista/.
• N1. 2020. „Zvaničnici Batuta: Ne bih pila vodu u Zrenjaninu, arsen šteti zdravlju“. Pristupljeno 7. januara 2021. https://rs.n1info.com/vesti/a687455-zvanicnica-batuta-o-vodi-u-zrenjaninu/.