INFORMACIONE TEHNOLOGIJE
27. septembar 2021.

Internet, naša pozornica danas, naša govornica, naš okrugli sto, naš bioskop, naše putovanje oko sveta… Da, sve što nam se činilo dalekim, sve što smo smatrali nedostižnim, sada je tu, na ekranu, ekranu koji staje u džep i sa kojim možemo sve vreme da provedemo na jednom mestu da ne napravimo ni korak a doživimo mnogo toga.

Je li to sloboda? Jesmo li se tako oslobodili truda da život iskusimo ostalim čulima, sem čulom vida i sluha?

Sloboda je menjala svoje stanje u zavisnosti od civilizacijskog trenutka u kojem se poimala i danas je najlogičnije da se o njoj priča u kontekstu interneta. Ono je postalo naš svet, virtuelni svet, koji je i silom prilika dominantno ušao u naš život u trenucima pandemije. I baš u tom momentu kada smo bili zaključani, kada je fizička distanca bila neophodna za očuvanje kolektivnog zdravlja, internet je bio naša sloboda.

Omogućen nam je slobodan pristup informacijama, sve što nas interesuje možemo saznati, slobodni smo da svoje stavove iznosimo na sve moguće teme, slobodni smo da objavimo a da je naš identitet sačuvan, slobodni smo da se nađemo u društvu onih koje možda nikad nećemo sresti, slobodni, a da li smo to zaista?

Informacije koje su dostupne većini populacije, prolaze kroz određene filtere, uređuju ih vlasti u svakoj državi, do onih gde su i zabranjene društvene mreže. Kako smo to slobodni da iznesemo svoj stav, tako što brzu reakciju iskucamo na tastaturi, tako što ne znamo jesmo li uopšte kompetentni da dajemo sud na određene teme, tako što nakon toga nemamo odgovornost, zaključamo ekran i možda zaboravimo šta smo i kome napisali? Odgovornost nas pronađe čini se samo u slučajevima atakovanja političara koji su u tom trenutku na vlasti. Internet nam je u tom slučaju dao slobodu izražavanja a gde nam je hrabrost, gde je istrajnost da se za nepravde borimo? Ne, mi smo forume i komentare doživeli kao poprište na kom se sukobljavamo različitim mišljenjima, često i vređamo a u oči se slabo gledamo, slabo se za istinu i pravdu borimo u svojim domovima, na svojim radnim mestima. Da, oslobađa nas straha ali nas oslobađa i samopouzdanja.

Kad smo kod samopouzdanja, da li su društvene mreže koje fotografijama prikazuju ljude i njihov život učinile da ono raste i da se oslobađaju razni stilovi života ili pak uniformiše i afirmiše određene tendencije fizičkog izgleda i oblika ponašanja? Nedavno donet zakon u Norveškoj koji zabranjuje objavu filtriranih i obrađenih fotografija bez jasne oznake, je li ukinuo slobodu influenserima da svoje lažno izražavanje prikazuju omladini ili je pak oslobodio mlade ljude da budu zadovoljni onim što jesu? Da, dao im je slobodu da ne misle da je besprekoran fizički izgled uvek i svakome moguć, da budu zadovoljni onim što jesu, oslobodio ih je lažnog poimanja života a njima influenserima, uvek ostaje sloboda da svoje fotografije urede i sami u njima uživaju.

Nažalost, danas smo svedoci da internet oduzima slobode ljudima koji su optuženi za neke vrste najmanje nedoličnog ponašanja a onda i zločina. Optuženi su jer postoji pretpostavka da su i izvršioci ali isto tako postoje i institucije koje iznose dokaze i daju presudu. Na našim prostorima u poslednje vreme smo svedoci da skandalozne optužbe na internetu od strane medija, daju javnosti za pravo da budu i tužioci i sudije. Drznemo se, odreagujemo na prvu vest, ne uzimamo je u razmatranje, ne vodimo računa o relevantnosti onih koji su tu vest objavili.

Čini nam se u tom trenutku slobodni smo i da izbijemo onog koje na tapeti, ali polako, odgovornim nas čini to da razmislimo kakve posledice ima naše ponašanje, jesu li naše reakcije opravdane, jesmo li zaista u prilici da donosimo sud.

Svedoci smo pak da su u dosta slučajeva nadležni zakazali ali ipak neka budu slobodni da isprave svoje greške, da sprovode zakon, ako se umeša i nestručna javnost, relativizovaćemo sve oblike nedoličnog ponašanja u društvu.

Budimo slobodni konzumenti informacija ali ne oduzimajmo slobodu institucijama i nadležnim organima. Kada napustimo online mreže i dalje nam treba sunce i vazduh, izaći ćemo, srešćemo se oči u oči i lepo je da se pogledamo a ne da pognute glave koračamo sa hrabrošću u prstima i džepu.